ŠTUK je jedna od onih dvorana u koju se uvek rado vraćamo zbog odličnog ambijenta i dobrog zvuka, a nadasve zbog temperamentne publike, koja nam je i ovaj puta iskazala jaku podršku.

Ovog puta je naglasak bio na starijim pesmama, koje smo poslednjih nedelja malo preradili i pokušali im udahnuti novi život. Koncert u četvrtak je po nama bio malo opušteniji, a u petak pak tehnički i zvučno malo savršeniji.

U iščekivanju sledećih koncerata...

Rock on!

U četvrtak, 25.11.04. krenuli smo iz Ljubljane prema Mariboru, gde smo počeli sa manjom turnejom u okviru pet koncerata po Sloveniji. Ti koncerti prvenstveno su posvećeni našim najdražim (fanovima) koji su najviše zaslužni za to što je Siddharta postala to što jeste, ponajviše u tom smislu da su joj se otvorila vrata u svet svetske muzičke industrije..

Naš prvi koncert na mariborskom Štuku bio je fenomenalan. Naime, kada nakon gotovo godinu dana nenastupanja ponovno kročiš na binu, shvatiš šta ti to stvarno znači, a zatim vidiš punu dvoranu ljudi koji su te došli slušati i tako se koncert, tj. nastup pretvori u potpuno, gotovo čarobno uživanje na bini i pred njom.

Gotovo dva i po sata dug koncert dao nam je toliko energije da smo se zajedno sa našim najdražim fanovima zabavljali još dugo u noć, koja nas je dovela do jutra sledećeg dana, a koji je bio u punom iščekivanju večernjeg koncerta, ponovo na Štuku.

Iz Ljubljane smo krenuli u petak u 14:00 što je značilo da je pred nama dug put i da smo ga naravno skratili, po običaju, filmskim maratonom koji je brojao čak 6 filmova. Neki su odustali i zaspali već pre, a neki smo istrajali do kraja. Ipak nismo mislili da će vožnja tako dugo trajati.

Došli smo u mesto Zabrze u 4:00 u subotu ujutru. Većina je odmah otišla na spavanje, a neki su si priuštili kratku šetnju. Za sve je to ipak bio kratak odmor. Ustali smo već u 9:30, doručakovali i u 12:00 krenuli u Dom Muzike i Plesa. Na prvi pogled dvorana je slična Gallusovoj dvorani u Cankarevom domu, i sa mišlju da pred nama svira simfonijski orkestar, svi smo u glavama imali koncert u Križankama iz 2002. godine, gde smo prvi put svirali sa orkestrom.

Usledila je tonska proba i popodne ručak u obližnem restoranu gde nam je poslužena tradicionalna poljska hrana.

Počelo je u 19:00. Najpre simfonijski orkestar pa naš nastup u 21:30. Bilo je kao i obično, puni energije krenuli smo na binu i počeli svirati. Japan, Rooskie, Rave,..., no nešto je ipak bilo drugačije. Publika nije bila poput one u Ljubljani - bila je više usmerena na nastup simfonijskog orkestra, što je značilo da smo ih malo iznenadili sa muzikom i njenim izveođenem. Nismo se dali i koncert smo korektno izveli do kraja. I pokazalo se da smo ljudima proširili vidike. Većina njih je prvi put bila na takvom koncertu i..................bili su neverojatno oduševljeni, što se videlo iz pesme u pesmu...............do poslednjeg takta nakon kog nam je pružen veliki aplauz.